ПЕНЗИОНЕРИ НАШЕ ШКОЛЕ УЧИТЕЉИЦА СТАНКА И НАСТАВНИК ЖИКА ПАНИЋ: Шездесет година брака

decembar 23, 2014 u rubrici вести autor Дејан Алексић

Учитељица Станка и наставник Живорад – Жика Панић, пензионери Основне школе „Браћа Недић” Осечина, недавно су прославили 60 година заједничког битисања. Јубиларна годишњица брака била је повод за подсећање на њих и њихових осам и по деценија живота, као и бројне године самопрегорног просветног и неуморног друштвеног рада. Исто тако и на четврт столећа спокојних пензионерских дана обележених нескладом између страха од неугодне старачке самоће и топлине која стиже, макар викендом или за празнике, од пажљиве деце: сина, ћерке и троје драгих унучића, који живе у Бечеју и Београду…

Ови дивни и угледни људи и вредни просветни радници учили су бројне генерације ђака којима су, заједно са колегама, не само са професионалне него и са људске стране преносили нова сазнања, пружали подршку и помоћ да што успешније пронађу свој најбољи пут кроз живот.  Учитељица Станка и наставник Жика, како их и данас зову некадашњи ученици, колеге и пријатељи, иза себе су оставили упечатљив траг пре свега у послу којем су били посвећени свим својим бићима.  Њихова животна прича вредна је помињања.

-Пре редовног завршетка Учитељске школе у Ужицу, почетком 1949. године, са групом одличних школских другова, на молбу Министарства просвете, упућена сам на рад у Подгорски срез. Распоређена сам у новоотворену школу у Плушцу. Три и по године учила сам децу од првог до четвртог основне и описмењавала старије, који због ратова и сиромаштва нису могли на време да се школују – каже учитељица Станка, родом из Трбушана, сада предграђа Чачка, не скривајући жаљење што је школа коју је тада „отворила” сада пред затварањем због недостатка деце.

Стасити Живорад  Панић из Комирића у то време био је при крају школовања у вишој гимназији. Годину дана пред матуру, тек што је постао пунолетан и вратио се са радне акције (аутопут Београд – Загреб), он се сукобио са тадашњим режимом. Док су трајали дисидентски дани и двогодишње издржавање затворске казне, учитељица коју је упознао одмах по њеном доласку у Подгорину премештена је у школу у Осечини. Због недостака кадрова, без посебног сертификата, она је добила задатак да предаје немачки у вишим разредима. Радила је овај наставнички посао пуних 10 година „за учитељску плату” и то са великим успехом, по оценама школских власти и каснијим казивањима бивших ђака.

Живорад је након „трновитне” животне деонице  завршио средњу економску у Ваљеву, службовао у осечанском и ваљевском катастру, а онда и дипломирао на београдској Вишој педагошкој школи у Ужицу. Године 1954. стали су пред матичара, потом добили децу, започели градњу куће…

Од почетка шездесетих, учитељица Станка је на лични захтев поново почела да ради са децом из нижих разреда у осечанској Основној школи „Браћа Недић”. Ту се запослио и њен супруг као наставник руског језика. У школи су остали до деведесетих, када је учитељица са 40 година и седам месеци радног стажа отишла у „пуну”, а наставник у старосну пензију.

Поред школских, Панићи су се увек радо прихватали и других обавеза и са великим ентузијазмом обављали бројне друштвене задатке у малој варошици и младој општини. Учитељица Станка је кроз вођење разних течејава дака велики допринос подизању нивоа образовања и културе мештана свих узраста. То јој је својевремено донело вредну новчану награду од Педагошког завода и Орден рада са сребрним венцем, којима се поноси. Наставник Жика, осим што је кроз наставу сејао љубав према руском језику и култури, увек је био ангажован у разним школским, месним и општинским форумима, Покрету горана, ловачком удружењу, свуда где се волонтерски радило.

Припремајући се за овогодишњу малу породичну свечаност коју су им деца приредила у Београду у част брачног јубилеја, односно прелиставајући по успоменама, једно и друго посебну пажњу задржали су на својим бившим ђацима, од којих су са некима још увек у контакту и који их и сада повремено посећују.

-Поносни смо на бројне генерације наших ученике, којих има широм света. Међу њима је доста лекара, инжењера, учитеља, професора, правника, чак три доктора наука, колико нам је познато, али и велики број добрих и вредних домаћина у подгорским селима – истичу крепки Панићи, који, ослањајући се свако на свој штап и помоћ комшија и фамилије, углавном око набавке, мирно проводе пензионерске дане у свом дому у Осечини.

Драган Савић

Фотографија: Учитељица Станка и наставник Жика Панић

Učiteljica i nastavnik 1 Učiteljica i nastavnik